Višejezički demografski rečnik, srpskohrvatska verzija 1971

DEMOGRAFSKO istraživanje
Definicija iz prvog izdanja (1971)

Prijevodi
Odstavec	Srpski-hrvatski 102	Arapski 102	Češka 102	Njemački 102	Engleski 102	Španjolski 102	Finski 102	Francuski 102	Talijanski 102	Poljski 102	Portugalski 102	Ruski 102
102-1	OPISNA demografija	ديموجرافيا الوصفية	popisná demografie	deskriptive Demographie —Bevölkerungsbeschreibung	descriptive demography	Demografía descriptiva	deskriptiivinen väestötiede	démographie descriptive	demografia descrittiva	demografia opisowa	DEMOGRAFIA descritiva	Дескриптивная демография
102-2	STATISTIKA o stanovništvu	إحصاءات السكانية—إحصاءات الديموجرافية	demografická statistika	Bevölkerungsstatistiken	population statistics —demographic statistics	estadísticas demográficas	väestötilasto	statistique démographique	statistiche demografiche	statystyka demograficzna	ESTATÍSTICA de população —ESTATÍSTICA demográfica	Статистические данные о народонаселении —Демографические данные
102-3	TEORIJSKA demografija —ČISTA demografija	ديموجرافيا البحتة—ديموجرافيا النظرية	teoretická demografie —čistá demografie	theoretische Demographie —reine Demographie	formal demography —pure demography —theoretical demography	Demografía teórica —Demografía pura	formaalinen väestötiede —teoreettinen väestötiede —puhdas väestötiede —demometria	démographie théorique —démographie pure	demografia pura —demografia teorica	demografia teoretyczna —demografia czysta	DEMOGRAFIA pura —DEMOGRAFIA teórica	Теоретическая демография
102-4	DEMOGRAFSKO istraživanje	دراسات السكانية	demografická studie	demographische Studie	population study	estudio demográfico	väestöselvitys	étude démographique	studio demografico	badania demograficzne	ESTUDO demográfico	Демографическое исследование
102-5	KVANTITATIVNA demografija	ديموجرافيا الكمية	kvantitativní demografie	quantitative Demographie	démographie quantitative	Demografía cuantitativa	kvantitatiivinen väestötiede	démographie quantitative	demografia quantitativa	demografia ilościowa	DEMOGRAFIA quantitativa	Количественный демографический анализ

— U demografiji (101-1) razlikujemo nekoliko oblasti ili grana za koje se primenjuju posebni nazivi. Opisna demografija ¹ se bavi brojem, geografskim razmeštajem, sastavom i razvojem stanovništva (101-3), oslanjajući se u prvom redu, na podatke statistike o stanovništvu ², ili demografske statistike (130-1). Nasuprot tome, teorijska demografija ³, ili čista demografija ³, proučava stanovništvo u opštem i apstraktnom smislu, vodeći naročito računa o čistim količinskim odnosima među raznim demografskim pojavama. Između te dve oblasti nalazi se demografska analiza (105-2). Ona se bavi proučavanjem demografskih pojava onako kako se one ispoljavaju u konkretnim skupinama (101-3). Izraz demografsko istraživanje ⁴ često se upotrebljava kao uopšteni naziv nekog sistematizovanog rada na području demografije. Ovaj izraz u množini — demografska istraživanja — upotrebljava se kada se hoće reći da se neko lice posebno posvetilo posmatranju stanovništva, bilo u univerzitetskom bilo u nekom drugom okviru. Sve grane demografije, pomenute u ovom odeljku, obuhvataju se često (skupnim) zajedničkim nazivom kvantitativna demografija ⁵, zbog toga što u njima preovlađuje posmatranje pojava sa stanovišta njihovog broja, za razliku od proučavanja u kojima se demografske pojave posmatraju u pogledu njihovog kvaliteta, tj. u pogledu njihove sadržine i značenja, o čemu će dalje biti govora (u odeljcima 103 i 104).

1. Izraz opisna demografija podrazumeva često i empirijsku demografiju, ili iskustvenu demografiju. Neki istraživači opisnoj demografiji suprotstavljaju demografska proučavanja. Demografska proučavanja teže za tim da dođu do naučne sadržine, oblika i promena u stanovništvu i njegovim skupinama, i da tim putem utvrde njihove zakonitosti. U demografskim proučavanjima mogu se razlikovati makrodemografija (ž.), koja proučava stanovništvo kao celinu podložnu određenim zakonitostima, i mikrodemografija (ž.), koja stanovništvo proučava kao neku celinu koju sačinjavaju prostiji sastojci čije se poreklo nalazi u osobinama i kvalitetima pojedinih lica (110-2).
2. statistika, ž. — statistički, prid. — statističar, m. — statističarka, ž.: stručnjak za statistiku. U starijim napisima, npr. u Srbiji, umesto izraza statistika, upotrebljava se izraz državopis, čime se očevidno hteo prevesti strani izraz statistika, a pod pretpostavkom da je koren tog stranog izraza isti kao i francuske reči »État«. Današnja jugoslovenska praksa izrazom statistika ne označava samo nauku ili metod već i skup prikupljenih statističkih podataka (130-2). U ovom poslednjem značenju taj izraz se najčešće pojavljuje u množini.
3. Nekada je izraz formalna demografija podrazumevao teoriju metoda merenja koji se primenjuju u analizi demografskih podataka.
4. Izraz demografska istraživanja više ukazuje na praktičan rad, dok izraz demografsko proučavanje više upućuje na naučnu i analitičku stranu demografske delatnosti. Međutim, često se oba izraza zamenjuju ili im se daje isti smisao.