Trenutna revizija na dan 01:15, 20 maj 2013

13

130

— Demografska statistika ¹, ili statistika o stanovništvu ¹ (102-2), pruža numeričke podatke ², ili brojevne podatke ² o stanovništvu (131-3). Posmatranje ³ odgovarajućih statističkih jedinica (110-1) dovodi do prikupljanja ⁴ podataka na osnovu obrazaca (206-1) ili statističkih izveštaja (221-2). Zatim se tako dobijeni podaci proveravaju ⁵, pregledaju ⁵, revidiraju ⁵, kontrolišu ⁵, sređuju ⁵ — da bi se na taj način otklonile najočiglednije nedoslednosti i greške. Potom se pristupa tabeliranju ⁶ podataka na osnovu grupisanja ⁷, ili klasiranja ⁷, ili raspoređivanja ⁷, ili razvrstavanja ⁷ poda-taka po raznim jednorodnim kategorijama u različite grupe ⁸, ili skupine ⁸, ili klase ⁸, ili vrste ⁸, na osnovu različitih modaliteta, ili klasifikacija posmatranog obeležja. Statistička obrada ⁹ podataka podrazumeva radnje koje se vrše po prikupljanju podataka, uključujući tu, eventualno, i njihovu analizu (132-1).

• 1. Izraz statistika u jednini označava nauku ili veštinu pripremanja i objašnjavanja statističkih podataka, dok isti izraz u množini označava isto što i izraz statistički podaci.
  demografska statistika, ž.— demografsko-statistički, prid. — demograf-statističar, m: stručnjak za demografsku statistiku.
• 3. posmatranje, sr. — posmatran, prid. — posmatrati, gl.
• 4. prikupljanje, sr. — prikupljati, gl. Umesto ovog izraza, upotrebljavaju se, u gotovo istom značenju, i izrazi sakupljanje, pribiranje.
• 5. proveravanje, sr. — proveren, prid. — proveravati, gl.; pregled, m. — pregledan, prid. — pregledati, gl.; revizija, ž. — revidiran, prid. — revidirati, gl.; kontrola, ž. — kontrolisan, prid. — kontrolisati, gl.; sređivanje, sr. — sređen, prid. — sređivati, gl.
• 6. tabeliranje, sr. — tabeliran, tabelacioni, prid. — tabelirati, gl.
• 7. Izraz klasiranje valja razlikovati od klasifikovanja, ili klasificiranja, koje označava radnju oko izrade klasifikacije ili okvira za klasiranje.
• 8. Umesto izraza grupa i klasa, upotrebljavaju se i domaći izrazi skupina i vrsta.
• 9. obraa, ž. — obrađen, prid. — obrađivati, gl. — obrađivač, m.

131

— Osnovni podaci ¹, ili sirovi podaci ¹, dobijeni u toku prethodno opisanih radnji (v. 130), prikazani su kroz serije ² apsolutnih brojeva ³, koje najčešće predstavljaju sadržinu numeričkih tabela ⁴, ili brojevnih tabela ⁴. Njihovo grupisanje, ili klasiranje (130-7), vrši se po modalitetima kvantitativnih, odnosno numeričkih obeležja, koji se u tom slučaju pojavljuju 'kao promenljive ⁵, ili varijable ⁵ (npr.: uzrast, broj dece itd.), ili po modalitetima kvalitativnih ⁶, odnosno atributivnih obeležja ⁶ (kao što su pol, bračno stanje itd.). Kada se grupisanje ili klasiranje vrši prema dva ili više kvantitativnih ili kvalitativnih obeležja, dobija se kombinovana tabela ⁷ (tabela sa dva ili više ulaza ⁷, ukrštena tabela ⁷ itd.). Zbirna tabela ⁸, ili pregledna tabela ⁸, ili rekapitulaciona tabela ⁸, ili sintetička tabela ⁸, ili sumar ⁸, podrazumeva tabelu koja zajedno, a sa manje podrobnosti, prikazuje podatke iz više srodnih, pojedinačnih tabela ⁹, koje se stoga nazivaju još i analitičke tabele ⁹.

• 1. Osnovni, ili sirovi podatak jeste svaki rezultat dobijen relativno uprošćenim i neposrednim postupkom, za razliku od rezultata koji su namenjeni posebnim analizama (v. 132-2).
• 2. Umesto stranog izraza serija, neki jugoslovenski statističari upotrebljavaju domaći izraz niz.
• 3. broj, m. — brojevni, prid. — brojati, gl.
  Valja razlikovati prideve brojevni, brojčani i brojan, kojima odgovaraju imenice broj (u sadržinskom smislu), brojka (u formalnom smislu cifre, tj. načina kako se broj ispisuje) i brojnost (tj. oblik mnoštva).
• 7. Korelaciona tabela je ona kombinovana tabela u kojoj su podaci raspoređeni po nekim kvantitativnim obeležjima. Kontingencijska tabela je kombinovana tabela u kojoj su podaci raspoređeni po nekim kvalitativnim obeležjima.

132

— Da bi se mogla izvršiti analiza ¹, ili analiziranje ¹, obično je potrebno da se iz osnovnih podataka (131-1) izračunaju prikladnije i tačnije analitičke veličine ². Jedna od prvih analitičkih radnji jeste izračunavanje ³ relativnih brojeva (133-1), srazmera, postotaka, stopa, indeksa (v. 133-136).

• 3. Izračunavanje, sr. — izračunat, prid. — izračunati, gl. Ova reč se upotrebljava kada se ima u vidu krajnji ishod računske radnje, za razliku od izraza računanje, sr. — računati, gl. — koji se upotrebljavaju kada se želi ukazati na trajanje računske radnje. Ove izraze ne valja mešati s izrazima: obračun, m. — obračunat, prid. — obračunati, gl., kojima se izražava svođenje više računa na njihovu zajedničku ili bilansnu razliku.

133

— Relativan broj ¹, ili odnos ¹, služi za označavanje svakog količnika do kojeg se dolazi deljenjem dvaju apsolutnih brojeva. Srazmera ², ili proporcija ², ili pokazatelj strukture ², ili pokazatelj učešća ², jeste broj koji izražava odnos dela prema celini. Postotak ³, ili procent ³, jeste srazmera prema stotini (izražava se i znakom: %). Stopa ⁴, ili koeficijent ⁴, u svom prvobitnom smislu, označava poseban odnos kojim se izražava relativna učestalost ⁵, ili relativna frekvencija ⁵ (v. 144-3), nekog događaja (201-3) u okviru određene celokupnosti (101-3) ili jedne podskupnosti (101-5) u određenom razdoblju: npr. stopa nataliteta (630-1). Međutim, reč stopa se često upotrebljava u sasvim različitim značenjima, koja nemaju ništa zajedničkog sa pojmom koeficijenta kako ga upotrebljava statistička metodologija: npr. stopa aktivnosti (350-6), neto stopa reprodukcije (711-3*).

• 2. srazmera, ž. — srazmeren, prid. proporcija, ž. — proporcionalan, prid.
• 4. Izraz pokazatelj (136-1), često se meša sa izrazom stopa, ili koeficijent iako on može imati šire značenje, jer označava svaki broj koji je stavljen u odnos prema nekom statističkom obeležju. U statistici, koeficijent predstavlja odnos određene statističke mase ili njenog dela prema nekoj dragoj masi sa kojom je u izvesnoj logičkoj vezi. Stope u demografiji se uglavnom izražavaju na hiljadu (obeležavaju se znakom: ‰), i to treba svuda podrazumevati ako nešto drago nije izričito rečeno. Izuzetno, stope se računaju i prema 10.000, 100-000 i milion, kao npr. stope uzroka smrtnosti (v. 421-7). S druge strane, stope mogu da se računaju i po stanovniku (npr. broj lekara na jednog stanovnika). Često se izraz stopa izostavlja, tako da se kaže, npr., smrtnost od 12‰, umesto stopa smrtnosti od 12 na hiljadu (stanovnika).

134

— Učestalost (135-5) nekog događaja se često smatra kao iskustvena ili objektivna mera verovatnoće ¹ tog događaja. Tako se podrazumeva da neki događaj predstavlja objektivnu mogućnost ², ili objektivan rizik ², kojoj je izloženo celokupno stanovništvo ili njegov deo. U tom slučaju, za lica iz tih skupina kaže se da imaju izgled ³, ili da su izložena riziku ³, de će im se desiti odgovarajući događaj. Pošto je rizik kome je izloženo stanovništvo ili pojedini njegovi delovi veoma promenljivog intenziteta, kažemo da su neki delovi ili grupe stanovništva homogeniji ⁴, ili jednorodniji ⁴, u odnosu na rizik, ili izglede, tj. u njima je varijabilitet (141-1) rizika manji nego u ukupnom stanovništvu, koje je srazmerno heterogeno ⁵, ili raznorodno ⁵. Stope računate za takve delove ili grupe stanovništva nazivaju se obično specifične stope ⁶, za razliku od bruto stopa ⁷ (135-8) koje se računaju za ukupno stanovništvo.

• 1. verovatnoća, ž. — verovatan, prid.
• 4. homogenost, ž. — jednorodnost, ž., — homogen, prid. — jednorodan, prid.
• 5. heterogenost, ž. — raznorodnost. ž., — heterogen, prid. — raznorodan, prid.

135

— Podaci su prethodni ¹, ili privremeni ¹, ako potiču iz nepotpunih i nedovoljno proverenih rezultata posmatranja. Konačni podaci ² su, naprotiv, oni koji su dobijeni na osnovu potpunih i proverenih rezultata posmatranja. Stope (133-4) izračunate na osnovu prethodnih, odnosno konačnih podataka nazivaju se prethodne stope ³, odnosno konačne stope ⁴. Kada je na osnovu novih statističkih informacija potrebno menjati stope za koje se smatralo da su, ili su čak i bile proglašene 'kao konačne, bolje ih je nazvati revidirane stope ⁵ nego rektificirane stope ⁵, pošto se poslednji izraz često upotrebljava i u značenju ispravljene stope ⁶. Stopa se može korigovati ne samo kada je zasnovana na manjkavim podacima već i kada se smatra da je korisno upotrebiti drukčiji računski metod koji više odgovara postavljenom cilju. U tom slučaju, smisao izraza zavisi jedino od konteksta. Dvosmislenost ovog izraza se, izgleda, najlakše može otkloniti upotrebom sinonima korigovane stope ⁶ (npr. sezonskih kretanja, migracija). Standardizovana stopa ⁷ jeste stopa izrađena radi poređenja intenziteta jedne pojave (npr. smrtnosti; vidi 403) među raznim skupnostima, da bi se isključio uticaj nekog promenljivog obeležja (npr. njihove starosne strukture). Za razliku od ovako utanačenih stopa, stope izračunate najuprošćenijim računanjem nazivaju se bruto stope ⁸, ili sirove stope⁸ (v. 131—1*).

• 1. Prvi podaci su podaci obrađeni najgrubljim i najuprošćenijim postupkom, kao što je, npr., prvo sabiranje popisnih podataka radi što bržeg objavljivanja ukupnog broja stanovnika po teritorijalnim jedinicama. Prema tome, prvi podaci mogu da se pojave i pre prethodnih podataka.
• 7. Nekada se u ovom smislu upotrebljava i izraz očišćena stopa.

136

— U najširem smislu, izraz indeks ¹ označava svaki pokazatelj ¹ kojim se izražava brojčana mera nekog obeležja. U užem smislu, indeks ² je pokazatelj kojim se izražava veličina neke količine u odnosu na neku drugu količinu koja se uzima kao baza ³, ili osnova ³. Obično se kao baza za poređenje uzima 100.

• 3. Teritorijalni indeksi su oni kod kojih kao osnova za poređenje služi neko teritorijalno obeležje. Nasuprot tome, ostali indeksi se nazivaju dinamički indeksi, ili istorijski indeksi.

137

— Različiti pokazatelji u demografiji najčešće se odnose na neko razdoblje posmatranja ¹, ili period posmatranja ¹. To je naj-češće slučaj i kod stopa (133-4). Tako se godišnje stope ² računaju na. osnovu posmatranja vršenih u toku cele godine, a srednje ³, ili prosečne godišnje stope ³, — na osnovu nekoliko uzastopnih godišnjih stopa. Stope računate za vreme kraće od godine dana obično se preračunavaju na godišnje stope ⁴, tako što se množe odgovarajućim faktorom. Ponekad se izračunavaju i momentne stope ⁵, ili trenutačne stope ⁵, koje se definišu kao granica prema kojoj teži neka stopa preračunata na jedinicu vremena, kao npr., trenutačna stopa smrtnosti (432-4), ili trenutačna, ili momentna stopa porasta stanovništva (703-1).

* * *