Trenutna revizija na dan 01:15, 20 maj 2013

22

220

— Dobijanje statističkih podataka iz dokumenata koji nisu prvobitno urađeni za statističke svrhe naziva se sređivanje ¹; ti podaci će se zatim statistički obraditi (130-9). Međutim, reč sređivanje ponekad se upotrebljava za oznaku početne faze statističke obrade — npr. kada se govori o sređivanju podataka. Kaže se da je obrada mehanografska ², ili mašinska ², kada se ona vrši pomoću mašina sa karticama za bušenje ³ (v. 222-2), ili statističkih mašina ³.

• 2. mehanografski, prid. — mehanografičko, pril. — mehanografija, ž.: mehanizacija statističke obrade; mehanograf, m.: stručno lice za rukovanje bušilicama (223-1) i verificirkama (223-2).
• 3. Među mašinama sa karticama za bušenje, bušilice (223-1) i verificirke (223-2) često se nazivaju male mašine, za razliku od velikih mašina —. Na prvima rade mehanografi a na drugima rukovaoci (m.) ili operatorke (ž.), npr.: rukovalac sortirkom (222-4).

221

— Mehanografička (mašinska) obrada (v. 220-2) obično zahteva prethodno šifriranje ¹ izvesnog broja podataka koji se nalaze na osnovnom dokumentu ². To se vrši tako što se podacima koji su iskazani običnim govornim jezikom daje brojčani izraz pomoću odgovarajuće šifre iz kodeksa ³. Kodeks ⁴ je zbirka, ili neka vrsta rečnika, koji omogućava da se uspostavi veza između brojčanog izraza i njegovog značenja. Od kodeksa, kojim se utvrđuju načini razvrstavanja po obeležjima statističkog skupa, razlikuje se nomenklatura ⁵, koja je običan spisak termina. Međutim, izvesne nomenklature mogu biti date u obliku klasifikacija ⁵ (v. 130-7*) koje sačinjavaju prave kodekse, u kojima svako polje ⁶, ili robrika⁶, dobija po jedan ili više grupnih brojeva.

• 1. šifriranje, sr. — šifrirati, gl.
• 4. kodeks, m. (spisak šifara) — kodirati, gl.: izraditi kodeks; — kodiranje, sr.
  Treba napomenuti da se reči kodirati i kodiranje često upotrebljavaju kao sinonim reči šifrirati i šifriranje.

222

— Obrada pomoću mašina sa karticama za bušenje obuhvata uglavnom ove četiri osnovne operacije: a) bušenje ¹, koje se sastoji iz prenošenja šifara iz osnovnog obrasca na mehanografsku karticu ², ili karticu za bušenje ², u obliku rupica — bušotina; b) verificiranje ³, koje se sastoji iz proveravanja da li je prethodna operacija pravilno izvršena; c) sortiranje ⁴, koje se sastoji u sređivanju kartica po izvesnom redu, tako da obrazuju grupe koje odgovaraju željenom grupisanju; i d) tabeliranje ⁵, koje se sastoji u prebrojavanju tako poređanih kartica po grupama ili u sabiranju ⁶ po grupama izvesnih podataka koji su izbušeni na karticama. Usavršavanje mehanografske opreme omogućava primenu novih načina obrade, što dovodi i do stalnog bogaćenja terminologije. Tako su, npr., elektrografski metodi ⁷ — pomoću kojih se znaci ucrtani na samoj kartici ili na posebnim dokumentima mogu automatski izraziti kao da su bušeni — omogućili da se, u procesu koji je napred opisan, mehanizuju bušenje i verificiranje.

• 1. bušenje, sr. — bušiti, gl. — bušilica, ž.: mašina za bušenje — bušilica, ž.: mehanografistkinja zaposlena na bušenju.
• 3. verificiranje, sr. — verificirati, gl. — verifikatorka, ž.: mehanografistkinja zaposlena na verificiranju.
• 4. sortiranje, sr. — sortirati, gl. — sortirka, ž.: mašina za sortiranje.
• 7. Elektrografski dispozitiv buši podatke koji se nalaze na samoj kartici ucrtani pomoću znakova.
  Čitač-bušilica istovremeno čita znake ucrtane na obe strane specijalnog elektrografskog dokumenta i iskazuje ih pomoću rupica na običnoj mehanografskoj kartici.

223

— Među mašinama sa karticama za bušenje, koje služe za obavljanje osnovnih operacija obrade, razlikujemo: mašine za bušenje ¹, ili bušilice ¹, verificirke ², sortirke ³ i tabelirke ⁴. Od ostalih mašina za obradu statističkih podataka najčešće se koriste: reproduktor ⁵, koji omogućava da se podaci izbušeni na jednoj kartici prenesu na drugu karticu; interpretator ⁶, koji omogućava da se na samoj kartici slovima odštampaju podaci koji su na kartici izbušeni, mašina za međuklasiranje ⁷, koja omogućava da se dve kartice spoje; i rekapitulativna, ili sumarna bušilica ⁸, koja omogućava da se naprave rekapitulativne kartice ⁹ u koje se automatski buše izvesni rezultati tabeliranja (222-5).

• 5. reproduktor, m. — reprodukovati, gl. — reprodukcije, ž. (operacija)
• 6. interpretator, m. — interpretirati, gl. — interpretacija, ž. (operacija)
• 7. združiti, gl. — zbirka srodnih podataka — fuzionisati gl. — fuzija, ž. (operacija)

224

— Statistička obrada (130-9) zahteva veliki broj računskih i drugih operacija (132-3*) koje olakšava upotreba mašina. Naziv mašine za računanje ² upotrebljava se u prvom redu, za mašine koje mogu da vrše četiri osnovne računske radnje. Kalkulator ⁴ je mašina sa karticama za bušenje (220-3) koja obavlja računske radnje i buši rezultate u karticama koje sadrže podatke. Elektronski kalkulator ⁵ omogućava da se serijski obavi veliki broj računskih radnji za veoma kratko vreme. Najsavršenije elektronske mašine ⁶ automatski obavljaju i najsloženije računske operacije.

• 6. Nazivi ovih novih mašina nisu još potpuno utvrđeni. Izgleda da se reč kalkulatori pretežno upotrebljavaju za one mašine koje rade sa bušenim karticama, a ordinatori za mašine koje upotrebljavaju magnetske trake.

225

— Mnoga izračunavanja (132-3*), naročito proporcija (133-2), mogu se uspešno obaviti i pomoću logaritmara ¹ i drugih sprava, koje se zasnivaju na istom principu, kao što su: cilindar zaračunanje ¹, krug za računanje ¹, elisa za računanje ¹. Nomografski metodi ² omogućavaju da se složeni računi dobijaju pomoću nomograma ³, tj. slika iz kojih se običnim čitanjem ili pomoću vrlo pro-stih geometrijskih konstrukcija dolazi do rezultata.

• 1. Naziv valjak, koji se ponekad upotrebljava da označi cilindar za računanje (npr. u izrazu računanje pomoću valjka), pozajmljen iz tehničkog rečnika, ali u ovom slučaju nije podesan.
• 2. nomografički, prid. — nomografija, ž.: nauka o grafičkom računanju.
• 3. Abak (vrsta računaljke) je nomogram posebnog tipa, načinjen od mreže krivih linija.

* * *