Trenutna revizija na dan 01:15, 20 maj 2013

14

140

— Srednja vrednost ¹ koja se najčešće upotrebljava u demografiji jeste aritmetička sredina ². Stoga, kada se govori o srednjoj vrednosti bez bliže odredbe, uvek se podrazumeva aritmetička sredina. Geometrijska sredina ³ se računa kao »n-ti« koren proizvoda svih posmatranih veličina. Konkretno, ona se upotrebljava prilikom procenjivanja ukupnog stanovništva sredinom nekog razdoblja, a kada je poznat broj stanovnika na početku i na kraju odgovarajućeg razdoblja. Ponderisana sredina ⁴, ili merena sredina⁴,. računa se tako što se svaka 'vrednost množi odgovarajućim ponderom ⁵, ili merom ⁵, ili koeficijentom ponderacije ⁵. Medijana ⁶ je veličina koja deli neki niz ⁷ posmatranja na dva jednaka dela. Mod ⁸, ili modus ⁸, je vrednost koja se u nekoj seriji najčešće javlja.

• 1. Srednja vrednost je zajednički naziv za aritmetičku, harmonijsku i geometrijsku sredinu, medijanu i mod. Umesto izraza sredina, upotrebljava se i izraz prosek, naročito među laicima. U statističkom na-činu izražavanja, izraz prosek se ređe upotrebljava, pošto u običnom govoru ima prizvuk nipodaštavanja, naročito u svom pridevskom vi-du, gde reč prosečan znači nešto slično kao i reč osrednji. sredina, ž. — srednji, prid. prosek, m. — prosečan, prid.
• 5. ponder, m. — ponderisanje, sr. — ponderisati, gl. — ponderisan, prid.; mera, ž. — meren, prid. — meriti, gl.
• 6. medijana, ž. — medijalni, prid.
• 8. mod m. — modalan, prid.

141

— Izraz disperzija ¹, ili varijabilitet ¹ ili promenljivost ¹, neke serije posmatranih veličina označava razmak (rastojanje) između tih veličina. U pitanju je odstupanje ², i to: a) rastojanje između posmatranih veličina; b) rastojanje u odnosu na neku datu vrednost (npr. njihovu srednju vrednost; v. 140-1). Ovde se navode samo najuobičajeniji pokazatelji disperzije ³ (upor. 136-1). Interval ⁴, ili interval varijacije ⁴, ili razmak ⁴, jeste rastojanje između najveće i najmanje od posmatranih veličina. Međukvartilni razmak ⁵ je rastojanje između prvog i trećeg kvartila (142-2) kojim se obuhvata polovina posmatranih pojava. Međukvartilni polurazmak ⁶, ili kvartilno odstupanje ⁶, jeste polovina međukvartilnog razmaka. Ovaj pokazatelj je pogodniji od opšteg razmaka koji se nalazi pod uticajem ekstremnih vrednosti serije. Naredna mera disperzije je srednje odstupanje ⁷, kojim se označava aritmetička sredina (140-2) apsolutnih vrednosti odstupanja posmatranih veli&na od njihove srednje vrednosti. Varijansa ⁸ je aritmetička sredina kvadrata od-stupanja posmatranih veličina od njihove aritmetičke sredine, a standardno odstupanje ⁹, ili standardna devijaeija ⁹ jeste kvadratni koren varijanse.

• 1. Pored domaćih re&i za ove strane izraze, koji za disperziju glase rasipanje, ili razbijanje, ili rasturanje, upotrebljavaju se i izrazi varijacija (promena), varijanta (promenljiva) i varijabilnost (u smislu mogućne promenljivosti). Upotrebljava se takođe i termin kolebanje, kada se želi istaći da je reč o količinskim menama, za razliku od promena koje se u suštini odnose na kvalitete.

142

— Ako je neka serija posmatranih veličina srednja po rastućim ili opadajućim vrednostima, kao pokazatelji disperzije (141-3) te serije služe kvantili ¹. Među n]ima se najčešće upotrebljavaju: medijana (140-6), kvartili ², decili ³ i centili ⁴, koji dele sređenu seriju posmatranja na dve, četiri, deset ili sto uzastopnih skupina, od kojih svaka obuhvata isti broj jedinica posmatranja.

143

— Neko numeričko obeležje se naziva neprekidno ¹, ili kontinuirano ¹, kada između dve veličine jednog intervala može da ima beskonačan broj drugih veličina. U protivnom, ono se naziva isprekidano obeležje ² ili diskontinuirano obeležje ². U demografiji se često posmatraju isprekidana obeležja čije vrednosti se javljaju samo odvojeno jedna od druge. Kaže se da te promenljive veličine predstavljaju jednu nepovezanu ³, ili diskretnu ³ skupnost.

144

— Razvrstavanje, ili rastavljanje neke celokupnosti (101-2) statističkih jedinica na skupine, grupe, klase ili vrste (130-8) po brojevnim vrednostima ili atributima određenih obeležja omogućava da se proučava raspodela ¹, ili razdeoba ¹, ili distribucija ¹, u okviru odnosnog skupa. Odnos broja jedinica neke skupine ili vrste, ili učestalost ², ili frekvencija ² prema ukupnom broju jedinica naziva se relativna frekvencija ³ (133-5, ili srazmerna učestalost ³ (v. 135-5). Izraz apsolutna frekvencija ² takođe se upotrebljava u značenju broja jedinica neke skupine, bez obzira na njen odnos prema nekoj drugoj skupini ili vrsti. Rečju struktura ⁴, ili sastav ⁴, celokupnosti npr. stanovništva, po nekom obeležju (upor. 320-6) označava se raspored učestalosti pojedinih vrednosti ili atributa odnosnog obeležja u toj celokupnosti.

• 4. Izraz struktura označava najčešće pojam raspored relativnih frekvencija.

* * *