Trenutna revizija na dan 01:15, 20 maj 2013

15

150

— Kada se prikazuje kretanje neke promenljive (131-5) u vremenu — npr. broj rođenja po mesecima — onda se kaže da je to učinjeno u vremenskoj ¹, ili hronološkoj ¹, ili istorijskoj seriji ¹. Izučavanje jedne hronološke serije omogućava da se pronađe njena razvojna tendencija ², ili smer kretanja ², ili trend ², a ponekad i da se izdvoje kolebanja ³(141-1), ili varijacije ³ (141-1), ili pojedinačna skretanja ³. Kada se takva skretanja ponavljaju u donekle sličnom vidu i u manje-više jednakim razdobljima, to se naziva cikličko kretanje ⁴, ili periodično kretanje ⁴. U demografiji se najčešće javljaju promene (varijacije) sa godišnjom periodičnošću, povezane sa promenom godišnjih doba; otuda i njihov naziv sezonske varijacije ⁵, ili sezonska kolebanja ⁵. Nepravilnosti ⁶ koje ostaju pošto je izdvojena razvojna tendencija nazivaju se i nepravilna kolebanja ⁶, s obzirom na to da njihov karakter nije moguće predvideti. Takvi slučajevi, koje označavamo rečju poremećaji ⁶, nastaju pod uticajem izuzetnih činilaca kao što su, npr., mobilizacija, zaraza, glad itd. Ako je broj posmatranja relativno mali, sve ili jedan deo nepravilnosti mogu izgledati kao da nastaju slučajno, pa se mogu označiti kao slučajna kolebanja ⁷.

• 1. Neki pisci upotrebljavaju i izraz vremenski niz (v. 131-2*).
• 2. Kod nekih pisaca u upotrebi su i izrazi osnovna tendencija i opšta tendencija.
• 3. Valja imati u vidu da izraz varijacija, upotrebljen bez ikakvog opisnog prideva, ima veoma uopšteno značenje, i može se upotrebiti da označi svaku promenu neke veličine.
• 4. period, m. — periodički, prid., — periodičan, prid. — periodika, ž. — periodičnost, ž. ciklus, m. — ciklički, prid., — cikličan, prid. — cikličnost, ž.

151

— Nekad je potrebno da se neka serija podataka (v. 130-2), dobijenih u toku nekog posmatranja, zameni ujednačenijom serijom, koja se onda naziva doterana ¹, ili izravnata serija ¹. Doterivanje ¹, ili izravnanje ¹, vrši se radi dobijanja niza teorijskih veličina koje su najpribližnije seriji iskustvenih podataka iz koje je isključen uticaj poremećaja. Ako se doterivanje serije vrši grafički, tj tako što se krivulja koja najviše odgovara iskustvenoj seriji izvuče rukom, to se naziva grafičko izravnanje ². U postupku poznatom kao analitičko izravnanje ³, koje se vrši pomoću matematičkih metoda, dobijena zamišljena ili uobličena crta predstavlja tok neke prethodno odabrane algebarske funkcije. Tako se često, radi prilagođavanja neke krive iskustvenim podacima, koristi metod najmanjih kvadrata ⁴, kojim se pronalazi najmanji zbir kvadrata odstupanja. Od ostalih matematičkih metoda izravnavanja serija, značajni su, takođe, pokretna sredina ⁵ (ponderisana ili neponderisana) i račun konačnih diferencija ⁶. Neki postupci za izravnavanje mogu se upotrebiti kada se vrši interpolacija ⁷, tj. određivanje nepoznatih koje se nalaze između poznatih veličina, ili ekstrapolacija ⁸, tj. određivanje veličina 'koje prethode ili koje su iza poznatih veličina.

• 7. Interpolacija, ž. — interpolisan, prid. — interpolisati, gl.
• 8. ekstrapolacija, ž. — ekstrapolisan, prid. — ekstrapolisati, gl.

152

— Kada se razmatraju prikupljeni podaci, često se zapaža tendencija ispitivanih lica da u odgovorima zaokrugljuju brojeve ¹. Ta pojava, poznata kao privlačnost okruglih brojeva ², najčešće se javlja kod parnih ili brojeva koji se završavaju sa 5 ili 0, koje zato nazivamo privlačni brojevi ³. Ovu pojavu analiziramo metodom koji se naziva indeks privlačnosti ⁴ (upor. 136-1).

• 1. U upotrebi je, iako manje pravilan, izraz zaokružavanje brojeva. zaokrugljavanje, sr. — zaokrugljen, prid. — zaokrugliti, gl. — zaokrugljivati, gl.

153

— Brojevne veličine demografskih funkcija (v. 431-2 i 634-2) prikazuju se najčešće u vidu tablica ¹, kao što su, na primer, tablice smrtnosti (431-1), tablice bračnosti ili nupcijaliteta (522-1), tablice plodnosti ili fertiliteta (634-1). Postoje, takođe, i tekuće tablice ², koje se zasnivaju na podacima o posmatranjima prikupljenim u toku nekog, obično kraćeg razdoblja, za razliku od kohortnih tablica ³, koje obuhvataju podatke o posmatranju jedne kohorte (116-2) u toku njenog života. Generacijske tablice ³ predstavljaju poseban slučaj kohortnih tablica (v. 116-1). Slične sadržinske razlike postoje i među izrazima tekuće (momentne) stope ⁴, kohortne stope ⁵ i generacijske stope ⁵.

• 1. Tablice obuhvataju izračunate brojevne veličine funkcija i razlikuju se od tabela (v. 130-6), koje sadrže apsolutne i relativne brojeve dobijene na osnovu posmatranja.
• 2. Tekuća tablica se izrađuje na osnovu podataka za sve generacije iz datog razdoblja. Po demografskoj terminologiji koja je u upotrebi u drugim zemljama, tekuće tablice bi se mogle nazvati i momentne tablice.
• 3. Kohortna tablica obuhvata celo prošlo razdoblje života kohorte.

154

— Ako se ne raspolaže dovoljnim podacima za tačno utvrđivanje potrebnih veličina, onda se one procenjuju ¹, sa većim ili manjim stepenom tačnosti. Odgovarajuća radnja se naziva procenjivanje ², a njen rezultat procena ³, ili procenjena veličina ³. Iako se često upotrebljava u istom smislu kao i izraz procena, izraz ocena ⁴ se više zasniva ne subjektivnom činiocu koji je primenjen zato što nije bilo gotovo nikakvih objektivnih i pouzdanih podataka, tako da se moramo zadovoljiti samo ukazivanjem na stupanj veličine ⁵ koju posmatramo.

• 1. procena, ž. — procenjen, prid. — proceniti, gl. — procenjivač, m. — procenjivačica, ž.
• 4. ocena, ž. — ocenjen, prid. — oceniti, gl. — ocenjivač, m. — ocenjivačica, ž.

155

— Da bi se ilustrovali, odnosno uočljivije prikazali podaci i odnosi, koriste se razni načini grafičkog prikazivanja ¹, ili grafikoni ², ili crteži ², kao što su: dijagrami ², kartogrami ³, statističke karte ³ i statističke mape ³, kao i sheme ⁴, ili grafičke slike ⁴. Pri grafičkom prikazivanju koriste se mreže sa ravnomernim i neravnomernim srazmerama, ili skalama. Primer neravnomerne srazmere je polulogaritamska srazmera, koja se koristi kod polulogaritamskog grafikona ⁵ — u kome jedna osa sadrži ravnomernu a druga logaritamsku srazmeru; ovaj grafikon se često pogrešno naziva logaritamski grafikon ⁵. Međutim, pravi logaritamski grafikon ⁶ je onaj u kome su obe ose sa neravnomernim, logaritamskim srazmerama; da bi se izbegla svaka nejasnost u ovom slučaju, dobro je tačno odrediti da je posredi grafikon sa dvostrukom logaritamskom srazmerom ⁶. Za grafičko prikazivanje statističkih razdeoba, ili distribucija (v. 144-1), koriste se, pored ostalog: a) poligon frekvencije ⁷, ili linijski grafikon ⁷, koji se dobija kada se pomoću pravilnih linija postepeno povezuju tačke koje na koordinatnim osama označavaju učestalosti (144-3) pojedinih klasa ili grupa; b) histogram ⁸, ili površinski grafikon ⁸, gde je svaka grupna učestalost prikazana površi-nom pravougaonika čiju osnovu predstavlja grupni razmak (kada su u pitanju kontinuirane ili neprekidne promenljive; — v. 143-1); i c) stubičasti grafikon ⁹, u kome je svaka grupna učestalost pred-stavljena stupcem čija je dužina srazmerna toj učestalosti (slučaj diskretnih promenljivih — v. 143-3).

• 1. Ovde valja pomenuti i plastično prikazivanje u tri dimenzije — stereograme, koji mogu da se iscrtaju u grafičkoj projekciji.
• 3. kartogram, m. — kartografski, prid. — kartograf, m.

* * *