Trenutna revizija na dan 01:15, 20 maj 2013

42

420

— Izraz morbiditet ¹ označava učestalost oboljenja ² u nekom stanovništvu u određenom razdoblju. Obrada statistika morbiditeta ³ je veoma osetljiva, usled toga što granica između zdravlja i bolesti nije jasno određena; stoga nije uvek lako da se tačno odrede slučajevi bolesti ⁴. Izraz zdravstvena statistika ⁵ ima šire značenje nego statistika morbiditeta, i obuhvata sve statistike koje se tiču zdravlja stanovništva, kao i statistike koje prate smrtnost po uzroku ⁶. Pošto mnoge bolesti mogu biti uzroci smrti ⁷, u statistici se rado koriste kombinovane klasifikacije (221-5) koje mogu da posluže za razvrstavanje i bolesti i uzroka smrti.

• 2. bolest, ž.; oboljenje, sr. — bolestan, prid.; oboleo, prid. 5. zdravstveni, prid. — zdravlje, sr.

421

— Razvrstavanje smrtnih slučajeva po uzroku smrti (420-7) je složen posao zbog toga što se ne javlja samo jedan uzrok smrti ¹ već postoje istovremeno nekoliko uzroka smrti ², ili kompleksni uzroci smrti ². U ovom poslednjem slučaju mogu se razlikovati: a) krajnji uzrok smrti ³, ili neposredan uzrok smrti ³, i prethodni uzroci smrti ⁴; b) osnovni uzrok smrti ⁵, ili prvobitni uzrok smrti⁵; i c) posredan uzrok smrti ⁶. Stope smrtnosti po uzroku ⁷ su često izražene »na 100-000« (podrazumeva se stanovnika). Podaci o učešću smrtnih slučajeva od pojedinih specifičnih uzroka smrti, u ukupnom broju umrlih daju strukturu umrlih po uzroku smrti ⁸.

• 5. U jugoslovenskoj demografskoj i zdravstvenoj statistici prikupljaju se podaci o »osnovnom« uzroku smrti. Međutim, u odgovarajuće statističke obrasce (»Lekarski izveštaj o uzroku smrti«) upisuju se ne samo podaci o bolesti koja je neposredno izazvala smrt, već i podaci o celokupnom toku bolesti. Ako je neposredni uzrok smrti istovremeno i jedino postojeće oboljenje (npr. difterija), onda se ovaj uzrok smrti smatra i osnovnim uzrokom koji se obrađuje u statistici. Kada se utvrdi neposredan uzrok smrti, treba videti da li je ta bolest posledica neke ranije bolesti. Ako je postojala neka prethodna bolest koja je uzročno povezana — kako etiološki, tako i patološki i vremenski — sa neposrednim uzrokom smrti, onda se u obrascu navodi i ta bolest. Međutim, uvek je potrebno da se traži bolest koja je izazvala celokupan tok koji je doveo do smrti. Bolest koja predstavlja početak u nizu bolesti uzima se u statistici uzroka smrti kao »osnovni« uzrok smrti.

422

— Smrt ili nesposobnost (425-6) mogu prouzrokovati: bolest (420-2), telesna povreda ¹, ili ozleda ¹, i trovanje ², ili intoksikacija ². Do telesnih povreda i trovanja mogu dovesti ili nesrećni slučaj ³ ili nasilje ⁴. Među ovim poslednjima treba izdvojiti samoubistva ⁵ i pokušaje samoubistva ⁵, s jedne strane, i namerna ubistva ⁶, namerne ozlede ⁶ i trovanja ⁶, s druge strane.
Obično se posebno razvrstavaju smrtni slučajevi izazvani ratnim događajima ⁷ ili ozlede prouzrokovane ratnim događajima ⁷.

1. ozleda, ž., rana, ž., — ranjenik, m.

• 4. Izraz nasilna smrt može da se primeni na smrt nesrećnim slučajem

423

— Zarazne bolesti ¹ koje spadaju u bolesti koje se prenose ¹, predmet su posebne pažnje, jer mogu brzo da se šire. Stoga se one nazivaju epidemične bolesti ², a izučavaju se u posebnoj statistici pod nazivom epidemiološka statistika ³. Podaci o ovim bolestima se lakše dobijaju u zemljama gde su mnoge od ovih bolesti svrstane u bolesti koje se obavezno prijavljuju ⁴, razlikujemo hronične bolesti ⁵, koje se sporo razvijaju, i akutne bolesti ⁶, koje se brzo razvijaju.

• 1. Izrazi bolesti koje se prenose, zarazne i infektivne bolesti nisu sinonimi. Izraz zarazna bolest upotrebljava se samo za bolesti koje mogu da se prenose direktno sa čoveka na čoveka: npr. barska groznica je bolest koja se prenosi (preko komaraca), ali nije zarazna bolest. S druge strane, neke infektivne bolesti — npr. porodiljske infekcije — nisu u stvari bolesti koje se prenose.
• 2. epidemičan, prid. — epidemija, ž.
  I u Jugoslaviji je još uvek za statistiku zaraznih oboljenja odomaćen izraz epidemiološka statistika. Međutim, po savremenim shvatanjima, epidemiologija podrazumeva proučavanje nastanka, uzroka, učestalost i posledice svakog oboljenja. ako govorimo o epidemiologiji raka, oboljenja respiratornih organa, automobilskih nesreća itd.
• 3. epidemiološki, prid. — epidemiologija, ž.

424

— Među uzrocima smrti (420-7) koji su od posebnog interesa za demografe, treba pomenuti urođene mane ¹, ili urođene malformacije ¹, bolesti ranog detinjstva ², i komplikacije trudnoće, porođaja i babinja ³. Broj smrtnih slučajeva usled komplikacija trudnoće, porođaja i babinja ⁴ može se izučavati u odnosu na ukupan broj stanovnika — kao i za izučavanje stopa smrtnosti po uzroku (421-7) — ili u odnosu na broj začeća (u nedostatku: broj rođenja), slično izračunavanju stopa letaliteta (425-7). Na osnovu iskazanog procenta smrtnih slučajeva u grupi uzroka smrti, simptomi, senilnost i nedefinisana stanja ⁵ ocenjuje se kvalitet statistike uzroka smrti.

• 2. Po uzrocima smrti, smrtni slučajevi dece sa manje od godinu dana (411-2) dele se obično na endogene i egzogene. Kod odojčadi, u endogenu smrtnost ubrajaju se samo smrti koje su prouzrokovane nesrećnim slučajevima pri porođaju, kongenitalnim malformacijama, debilnošću i nedonesenošću; a u egzogenu — smrti čiji su uzroci spoljne prirode, tj. oni koji se dovoljnom pažnjom, higijenom, lečenjem i preventivnim merama mogu otkloniti — (npr. infektivne bolesti ili nesrećni slučajevi).
  Mnogi lekari ne slažu se s takvom podelom, jer smatraju da se i na osnovu podataka po detaljnoj listi uzroka smrti (po kategorijama) i pod uslovima da je kvalitet podataka o uzroku smrti zadovoljavajući, vrlo teško može izvršiti podela na endogene i egzogene uzroke smrti, a razvitkom medicinske nauke menjaju se gledišta i stavovi u tom pogledu. Sem toga, veći broj, po prirodi, endogenih faktora (npr. konstitucija) može predstavljati podlogu za nastupanje i ubrzanje delovanja egzogenih faktora.
• 3. Porodiljska smrtnost označava smrtnost u porodiljskom periodu, tj. u periodu neposredno posle porođaja.
• 5. senilnost, ž.: iznemoglost usled starosti — senilan, prid.: koji se odnosi na starost (324-6).

425

— Glavni pokazatelji za merenje morbiditeta ¹ (v. 420-1) odnose se na učestalost bolesti, na njihovo trajanje, i na njihovu težinu. Ovi pokazatelji mogu se računati za pojedine bolesti (420-2), ili za skup bolesti, ili za sve bolesti. Slično stopi smrtnosti (401-2), stopa morbiditeta ² označava odnos novih slučajeva bolesti (420-4) zabeleženih u posmatranoj grupi. stanovništva u određe-nom razdoblju prema prosečnom brojnom stanju te grupe sredinom posmatranog razdoblja. Drugi pokazatelj morbiditeta predstavlja procent bolesnika ³ u datom momentu u izučavanoj grupi stanovnika. Prosečno trajanje jednog slučaja bolesti ⁴ i prosečan broj dana radne nesposobnosti ⁵ po osobi izučavane grupe, mogu da posluže kao pokazatelji za merenje nesposobnosti ⁶ koju prouzrokuju neke bolesti. Za merenje težine bolesti, odnosno učestalosti smrtnih slučajeva od bolesti, naročito od onih čiji je ishod fatalan, uzima se stopa letaliteta ⁷, ili stopa kliničke smrtnosti ⁷, koja označava učestalost umiranja obolelih od određene bolesti.

• 1. U zdravstvenoj statistici govori se o opštem morbiditetu, ako se uzimaju sva oboljenja i celokupno stanovništvo na određenom području, i o specifičnom morbiditetu, ako se uzima u obzir samo jedno oboljenje ili samo jedna grupa oboljenja. Tako se govori o specifičnom morbiditetu od tuberkuloze, karcinoma i dr., ili o specifičnom morbiditetu školske dece, železničara, nastavnika, rudara itd. Pri definisanju merila morbiditeta, treba tačno naznačiti da li je reč samo o novim slučajevima oboljenja u određenom razdoblju (incidencija bolesti) ili o svim slučajevima oboljenja koji su postojali u određenom razdoblju bez obzira da li su lica obolela u toku perioda posmatranja ili ranije (prevalencija bolesti) ili o slučajevima oboljenja koji su utvrđeni u određenom momentu posmatranja (tačka prevalencije). Pri izračunavanju merila morbiditeta za prvu i drugu meru uzima se broj stanovnika sredinom posmatranog razdoblja, a za treću — broj stanovnika u momentu posmatranja.
• 6. Reč nesposobnost se naročito upotrebljava u izrazu radna nesposobnost. Posle izvesnog trajanja, nesposobnost dobija naziv invalidnost.

* * *